Okolina 
Reka Drina
Divlja i
pitoma, brza i spora, neukrotiva i poslušna, vijugava i ravna. Drina. Ali, ma
koliko nepredvidiva i hirovita bila, jedno je izvesno - očaraće Vas! Nastala spajanjem
crnogorskih reka Pive i Tare na Šćepan polju, teče silovito Bosnom i
Hercegovinom, kroz Foču, Goražde, Višegrad, nastavlja kroz Srbiju, da bi se
smirila i kapitulirala pred Savom kod Sremske Rače. Duž celog toka od 346
kilometara smenjuju se klisure, šume i pejzaži koji oduzimaju dah. Kanjon
Drine, na pojedinim mestima dubok i hiljadu metara, drugi je po veličini u
Evropi i treći u svetu, posle Kolorada i Tare. Drina je dom
za oko 30 vrsta riba, od kojih su najpoznatije pastrmka, som, lipljan. San
svakog ribolovca je mladica, koju zovu i kraljicom Drine. Drinske regate održavaju se tradicionalno u julu kako bi se sačuvale
uspomene na splavare koji su u prošlosti svako- dnevno
savladavali talase plahovite reke. Kada je u Perućcu izgrađena hidro- elektrana,
najveća na Drini, splavari su morali da napuste reku, ali tradicija je ostala. Ime
je dobila po Drinosu, mitološkom paganskom božanstvu. Dugo su je u narodu zvali i Zelenika, zbog nestvarne smaragdne
boje.
Jezero Perućac
Jezero
Perućac je veštačko jezero, nastalo pregrađivanjem reke Drine betonskom branom,
u cilju izgradnje HE „Bajina Bašta”. Jezero se nalazi na oko 15 km zapadno od
naselja Bajina Bašta, u granicama Nacionalnog Parka Tara, na granici Srbije i
Bosne i Hercegovine. Perućačko jezero je dugačko preko 50 km, široko je
od 50 do 500 m i duboko 85 m. Maksimalna temperatura vode u jezeru je 22 °C. Obzirom
da se obalska linija pomera sa kolebanjem nivoa vode, ne postoje posebne plaže
za kupanje već se koriste pontonske plaže, koje se po potrebi pomeraju većim
dubinama. Perućačko jezero je mesto odakle kreće čuvena Drinska
regata koja u ovom kraju ima dugu tradiciju. Jezero je
pogodno i za ribolov i predstavlja stanište mrene, klena,
plotice, šarana, skoblja, soma i linjka.
Ovo jezero izdvaja se od ostalih u našoj zemlji jer spada u jedno od
najčistijih jezera na ovim područjima. Ono što ga još izdvaja, a takođe
ga i čini veoma popularnim kod turista, jeste sama njegova geografska
pozicija, mogućnosti koje boravak na njemu pruža, odnosno neverovatna
prirodna bogatstva u njegovoj okolini.
Zaovinsko jezero
Zaovinsko jezero se nalazi kod mesta Zaovine, na planini Tari, u granicama Nacionalnog parka Tara, u zapadnoj Srbiji. Po svom nastanku je veštačko jezero i nastalo je pregrađivanjem toka Belog Rzava i izgradnjom brane u zaseoku Đurići kod sela Zaovine. Zaovinsko jezero ima dubinu od 110 m i izgrađeno je u funkciji hidroelektrane „Bajina Bašta”. Neposredno pored brane se nalazi mesto na kom je Josif Pančić pronašao Pančićevu omoriku i Zaovine
su jedino stanište Pančićeve omorike na serpentinitu. Jezerska voda je izuzetno čista, i koristi se za gajenje pastrmki. U letnjem periodu Zaovinsko jezero privlači mnogo ljubitelje prirode i može se koristiti za kupanje, obzirom da se na njegovoj obali nalazi veći broj divljih plaža. Zaovinsko jezero je idealno
mesto za sportove na vodi, pecanje, orijentaciju, ishranu u prirodi... Biljni svet jezera čini preko 600 vrsta a u akumulacijama
evidentirano je 14 vrsta riba tako da će netaknuta priroda i lepota jezera Zaovine na Tari upotpuniće Vaš ribolovni dan. Zavod za zaštitu prirode Srbije selo Zaovine na Tari je svrstao pod režim zaštite.
Manastir Rača
Manastir Rača se nalazi na pola puta između vrha planine Tare i Bajine Bašte, na desnoj obali istoimene rečice. Smatra se da je
zadužbina Kralja Dragutina Nemanjica iz XIII veka. Od njegove carske
lavre ostali su samo temelji nakon turskih osvajanja iz XV veka. Jedno
je od najznačajnih mesta srpske prošlosti. Dugo je bio jedan od najznačajnijih centara srpske duhovnosti. Sve do
Velike seobe pod Arsenijem Čarnojevićem, u manastiru su se prepisivale
knjige, prikupljale razne dragocenosti i obrađivalo imanje. Odlaskom preko Drine, kaluđeri su uspeli da prenesu neke od crkvenih relikvija, ali su mnoge nestale zauvek. Više puta je urušavan i
ponovo podizan, sadašnji izgled dobio je 1826. godine. Za vreme turske vladavine manastir je jedan od najzačajnih kulturnih centara našeg naroda, poznata Račanska prepisivačka škola. U
toku Drugog svetskog rata ovde je od Nemaca sklonjeno Miroslavljevo
Jevanđelje, najstarija srpska knjiga napisana u XII veku. Deo svetih
mošti Kralja Dragutina od nedavno se nalaze u ovom hramu zahvaljujući
Patrijahu srpskom gospodinu Pavlu, inače jedno vreme monahu u samom
manastiru.
Manastir Soko Grad
Manastir "Sv.Nikolaj Srpski" smešten je u
podnožju Sokolske planine, ispod najvišeg vrha
Rožnja, udaljen je od Ljubovije 15 km.
Predstavlja prirodnu granicu izmedu
Azbukovice i Rađevine. U tradiciji srpskog
naroda ima posebno značenje, pre svega ostao
je simbol nepobedivosti i jedan od poslednjih
uporišta Turske vlasti u Srbiji.
Sve vreme bitisanja tvrđave, uz ovaj objekat
širilo se njegovo predgrađe zaštićeno
palisadom, a kasnije i zidom, utvrđenjem.
Manastir je zadužbina episkopa šabačkog
gospodina Lavrentija. Posvećen je Sv. vladici
Nikolaju Velimiroviću koji se slavi 03.maja.
Crkva, u čijem oltaru se čuva deo moštiju Sv.
Vladike Nikolaja, sagrađena je 1994. godine i
pripada moravskom stilu. Drvorezbareni
ikonostas je rađen u baroknom stilu i pozlaćen
je 24 - karatnim zlatom, dok je ikone u
vizantijskom stilu živopisala i manastiru
poklonila sestra Krstana Tasić, poznati
ikonopisac. U krugu manastirskog kompleksa
nalazi se muzej, konak i veći smeštajni objekat
"Dom Nikolaja Velimirovića", koji raspolaže
smeštajnim kapacitetom koji može da primi 200 gostiju.
Mokra Gora
Mokra Gora se prostire u najzapadnijem delu opštine Užice, između jugoistočnih padina Tare i severozapadnih padina Zlatibora. Kažu da je tu zakonačila neka vojska i ložila sirovu goru (drva) na vatru, pa su govorili ’’ala je ova gora mokra’’, pa je tako nastalo ime Mokra Gora. Mokra Gora je rano naseljavana zahvaljujući šumskom bogatstvu i rekama,
kao i drugim prirodnim vrednostima. Zahvaljujući Šarganu, koji je vekovima služio za trasiranje važnih saobraćajnica, između Srbije i Bosne, kroz Mokru Goru su od najranijih dana prolazili važni drumski putevi što je ovom selu uvek davalo i veliki geografski značaj. Takozvana Šarganska osmica je dio pruge uzanog koloseka između Užica i Višegrada, odnosno Mokre Gore i Kremana, preko brda Šargana. Pošto lokomotiva parnog voza ne može da savlada uspon, pruga na
izvjestan način ide preko brda u zavijenim krugovima, i tako pravi
figuru broja osam. Turističko geografski položaj Mokre Gore najpovoljniji je u odnosu na afirmisane turističke centre, koji se nalaze u njenoj neposrednoj blizini: Zlatibor, Tara, Perućac.
Drvengrad
U Zlatiborskom okrugu, tačnije između planine Tare i Zlatibora nalazi se filmsko etno-selo po imenu Drvengrad. Izgrađen je na brdovitom delu po imenu Mećavnik, koji se nalazi iznad sela Mokra Gora. Drvengrad je etno-selo koje je izgrađeno tako da podseća na grad. Na samom ulazu u selo nalazi se velika glavna kapija, koja stazom vodi ka drvenoj pravoslavnoj crkvi. Ovde možete videti mnogo zanimljivih stvari. Centralni mali trg je popločan drvetom, a okolo su raspoređene male drvene kuće. Filmski reditelj, osnivač Drvengrada, Emir Kusturica označio je i ulice Drvengrada, koje nose nazive po poznatim piscima i glumcima. U sklopu ovog drvenog gradića nalazi se i lepo uređen restoran, bioskop i prodavnice suvenira. Sve je u stilu drveta, a planinski vazduh daje posebnu svežinu Drvengradu. Ovde možete pronaći i smeštaj, jer je Drvengrad priznat kao grad-hotel i poseduje četiri zvezdice. Možete takođe uživati u ukusu domaćih kolača i sokova u drvenim malim poslastičarnicama ovog malog gradića. Ako ste u blizini nemojte izostaviti posetu jednom od najlepših etno kompleksa u Evropi.
